Istraživač izaziva studije na miševima tvrdeći da treće ruke vaping rizici za decu

Istraživač osporava studije koje koriste miševe da predviđaju opasnosti od izlaganja „treće ruke“ u disanju kod dece, tvrdeći da eksperimenti ne odražavaju uslove u običnim domovima.

U komentarima od 23. oktobra, Roberto Sussman sa Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku tvrdi da su naučnici pokazali biološke efekte kod laboratorijskih životinja, a da prethodno nisu utvrdili da se deca suočavaju sa sličnim izlaganjem u stvarnom životu. Merljiv efekat kod miša ne uspostavlja automatski rizik za zdravlje kod deteta.

Izlaganje treće ruke se odnosi na hemikalije koje ostaju na površinama ili tkaninama nakon što pušenje ili korišćenje vape uređaja prestane. Dim duvana ostavlja trajne hemijske ostatke u zatvorenom prostoru. Sussman kaže da se vape aerosol ponaša drugačije od dima duvana jer se njegove kapljice brzo isparavaju i disperguju, a vape ne proizvodi kontinuiranu emisiju izdanja. Ipak, neki sastojci aerosola, uključujući nikotin, mogu da se akumuliraju na unutrašnjim površinama.

Sussmanova argumentacija se oslanja na njegovu recenziju od 22. jula u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje. Zaključio je da se nikotin i srodne supstance mogu akumulirati na površinama nakon korišćenja vape, ali da su objavljene merenja značajnih ostataka uglavnom dobijena iz laboratorijskih komora i intenzivno korišćenih prodavnica, a ne iz uobičajenih domaćinstava kojim upravljaju deca. To je zaključak o dostupnim dokazima, a ne dokaz da izlaganje nikada ne nastaje.

Eksperimentalne metode su centralne za njegovu žalbu. U studiji sa miševima iz 2023., istraživači su izložili pamučne peškire aerosolima e-cigareta koje je generisao mašina, a zatim su stavljali tretiranu tkaninu u kaveze. Prijavili su promene u nekim ishodima pluća nakon ponovljenog izlaganja. Protokol je utvrdio da kontaminirani materijal može uticati na miševe, ali nije direktno izmerio šta bi dete moglo apsorbovati iz nameštaja ili odeće u uobičajenom domu.

Studija objavljena u Pediatric Research-u u julu 2026. koristila je sličan pristup sa tepihom i peškirima izloženim u komori. Novorođeni miševi su zatim bili smešteni sa tim materijalima 21 dan. Istražitelji su izvestili o promenama u plućima specifičnim za pol, uključujući oštećenu funkciju pluća kasnije u životu među mužjacima. Istraživači su opisali svoj model kao reprezentaciju domaćeg izlaganja; Sussman spori tu karakterizaciju jer je kontaminacija tkanine generisana veštački.

Nisu svi saglasni sa njegovom procenom. U augustovim komentarima u Pediatric Research-u, istraživač respiratornih problema Alexander Larcombe pohvalio je eksperiment sa novorođenim miševima zbog ispitivanja kontakta s kućnim materijalima tokom ranjivog razvojnog perioda. Larcombe je tvrdio da nalazi podržavaju jače mere opreza protiv korišćenja vape u blizini novorođenčadi. Takođe je priznao da je studija modelirala scenario visoke izloženosti i pozvao na poređenja sa nivoima izloženosti ljudi u stvarnom svetu.

Neslaganje nije u tome da li su laboratorijski miševi pokazali promene; ustvari je u tome šta ti nalazi uspostavljaju o deci. Bez merenja koja povezuju količinu i sastav ostataka u običnim domovima sa dozama koje su životinje primile, eksperimenti ne mogu nezavisno kvantifikovati rizik za decu u stvarnom svetu.

Sussman kaže da će dva dodatna dela ispitati osam studija na životinjama i objasniti zašto laboratorijski uslovi mogu proizvesti ostatke koji nisu uporedivo dokumentovani u svakodnevnim okruženjima dece. Za sada, dokazi podržavaju istraživanje tog pitanja, a ne tretiranje bilo rezultata iz studija sa miševima ili Sussmanove kritike kao konačne reči o izlaganju dece.